Јел’ и теби драго, кад неког насмијеш? И бол у то срце смириш. Јел’ ти фино кад неком помогнеш? Отвориш очи, да се себи диви. А кад саслушаш шта жели да ти каже, душу отвори и скроз се покаже? Усречиш неког па захвалан је, и кад лијечиш срце, пуно ране. Како уникатно свако поприми ту…