Јер се много плашимо,

овде се много плашимо.

Свако је храбар у туџу причу,

само не у своју.

Победио би све, само не себе.

Лако би решио све ”тамо”, али,

не би се осудио ”овамо”.

Јер узалуд је сваки труд,

вртити се стално у круг.

Беспомочно тражити пут,

мислечи: биче боље овај пут.

Па се зато не наслањамо нади,

веч оно што је познато, потстанар у глави.

Па убимо је, да не би убила нас.

Оно мртво, што још даље ухвата наш глас.

Заробава, не пушта нас.