Не знам шта тачно мисли,

и шта тачно у срце носи,

ал се питам, дали он као и ја,

за искрену, чисту љубав проси?

То што треба да буде то ту је.

То што не треба, њему се глас ни не чује.

Али још увек једно срце са сигурношчу жели,

и сеча се дане кад смо се први пут срели.

Велики утицај, и са успомена мало,

срце је све јаче куцало,

пружало, слободно се дало, и,

у ниједном тренутку, није стало.

Звијезде нису скинуте,

веч још боље доживене,

они бивајучи горе,

а ја у наручје твоје.

Али оне нису биле саме,

као ни ја тада.

Пун месец је био с’њима,

а био је и с’нама.

И ту жељу да месец, одблизу доживим,

испунио си без да знаш тада,

колико се њему, а и тебе сада,

дивим.

Можда не знаш да у ночи,

кад год месец видим,

помене ми за тебе, а и некад ја га питам,

уопче се не стидим.

И трудим се да од то мало,

извучем све што ми је стало.

И надам се да сам ти будила мир,

као ти мени, у свој додир.

И веруј да као и свако, и ти имаш право,

да доживиш искрену љубав, да излечиш своје ране,

да и твоје срце напокон после дуге патње,

буде без страха, буде здраво.